Newsletter

Da bi ste bili obavešteni o najnovijim aktivnostima Udruženja molimo Vas da se prijavite na našu mailing listu

INTELEKTUALNE AKTIVNOSTI ZA DECU TOKOM RASPUSTA

 

Kada se završi škola pitanje je da li deci zadavati intelektualne zadatke ili ih pustiti da se odmaraju od napornog rada tokom škole? U prvo vreme, bar dve nedelje, dete treba pustiti da odmara i popustiti sa zahtevima. Međutim, treba znati da se veštine kao što su čitanje i pisanje, strani jezik i matematika (npr. tablica množenja i deljenja) zaboravljaju ako se tokom vremena ne obnavljaju.

Kako onda ponoviti ono što je važno, a ne opteretiti dete? Odgovor je: kroz igru ! Dete ne oseća težinu materije ako se igra jer se istovremeno zabavlja.

Vežbanje pažnje

Za vežbanje pažnje kroz zabavu odlične su aktivnosti: spoj tačke po redosledu brojeva. Za manju decu uzimaju se crteži sa manje brojeva a za veću sa više (recimo od 1-100). Kada dete spaja brojeve ono mora da usmeri misli ka brojevima i povlačenju linija i tako vežba pažnju i koncentraciju. Nagrada je slika koja će se ukazati, ako je sve dobro povezano! Ta se slika može obojiti pa zalepiti na zid da se dete oseća važno i uspešno kada je pogleda, a i kada je ostali koji dolaze u kuću vide.

 

b_150_150_16777215_00_images_zeka.jpg

 

 

Isti efekat ima i traženje sličnosti i razlika na slikama, kao i uočavanje skrivenih predmeta na slikama. Sve se može naći i besplatno ako u Google pretraživač upišemo: connect the dots (poveži tačke), spot the difference (za uoči razliku) i find the hidden object (za pronađi sakriveni predmet). Ko ima Pinterest on će se i lakše snaći jer je to mesto bogato ovakvim vežbicama koje se mogu odštampati. 

 

 

Matematika

Igre kao što su osvajanje površine i Mikado su sjajne za vežbanje tablice množenja ili sabiranje. Jednostavna igra kartama  “Tablić”, takođe podrazumeva sabiranje u toku igre, ali i koncentraciju da bi se ispratilo šta se dešava na tabli, kao i planiranje poteza. Mikado je igrica koja ima štapiće različite boje i ti štapići se skupe u šaku, pa puste da padnu na sto. Igrač treba da izvadi štapić, a da ne pomeri druge štapiće oko njega. Ako se pomeri bilo koji štapić, gubi potez. Pobednik je onaj koji ima najviše bodova, a svaki sakupljeni štapić nosi određeni broj bodova.

 b_150_150_16777215_00_images_mikado.jpg

Osvajanje površine igra se tako što se bacaju dve kockice i vrednosti koje se dobiju se množe. Dobijena vrednost ucrtava se na kockasti papir, a svaki igrač kreće iz svog ugla. Kockice se bacaju i proizvodi se upisuju do momenta kad nema mesta na papiru. Onda se sabiraju osvojene površine i pobenik je onaj ko ima osvojenu najveću površinu.

 

 

Čitanje

Deca mogu uzeti lektiru da je čitaju preko raspusta, naročito ako je obimna ili sadrži detaljne opise. Pola sata dnevno čitanja ili po dva puta toliko, dovoljno je da se održi kondicija u čitanju i da lektira bude savladana. Deca mogu vežbati čitanje i čitajući kratke priče ili pesme. Najbolje je otići u lokalnu biblioteku, ali ne mora se čak ni to! Velika većina naših pesnika naselila se na stranicama različitih blogova i sajtova. Mnogo je dostupnog materijala za čitanje na internetu.

Računari, tableti i telefoni

Raspust je vreme kad deca imaju više vremena i više traže da se igraju i gledaju filmove na računaru. Ne treba im uskratiti zadovoljstvo, ali treba ograničiti vreme provedeno kraj monitora. Zašto? Ima više razloga ali najvažniji za našu temu je da igrice smanjuju učinak dece u realnom svetu. Do sada u tom smislu najviše je bilo reči baš o smanjenju obima i trajanja pažnje. Što dete više boravi za računarom to mu je slabiji obim pažnje i pažnju kraće može da fokusira na jednu stvar. Kada krene ponovo škola, ovo će se ispoljiti kao problem.

Fizička aktivnost

Deca su mnogo fizički aktivnija od odraslih. Trčanje, penjanje, provlačenje i svaki drugi vid pokretanja njima je deo svakodnevnih potreba. Igre kao što su između dve vatre, “Care, care koliko ima sati?”, “Ledena vija”, sakrivanje stvari u realnom prostoru poznatije kao igra “Toplo –hladno”, preskanje vijače ili okretanje obruča, su sve igre koje su samo na izgled isključivo fizičke ali one kombinuju pažnju i koncentraciju sa pokretom.  Nikako ne smemo zanemariti ovaj važan aspekt, vežbanje i usaglašavanje psihičkih i fizičkih funkcija.

Kada odvojimo dete od pokretnih slika tehnike ono i samo nađe zabavu koja je kreativna i razvija ga.  Lepo je imati pravila od bar 20 minuta različitih aktivnosti i da je računar pri tome poslednji ili bar pre odlaska napolje. Na primer: 20 minuta čitanja, 20 minuta pomoć roditeljima, 20 minuta matematička igra, 20 minuta šetnja ili fizička aktivnost, 20 minuta igrice. Ovakve letnje aktivnosti treba da budu relaksirane i bez pritiska na dete. Treba imati u vidu da su deca u vrtiću i nižim razredima škole po prirodi slabije koncentracije i pažnje i da im treba puno rada i vremena da se to stabilizuje. Roditelj mora i može da razvoj deteta podstiče, ali i da pri tome poštuje detetov ritam. Treba naći vreme i za odmor i relaksaciju a raspust je pravo vreme za to!

b_150_150_16777215_00_images_36483907_10155740740007879_1193290228639465472_n.jpg

 

diplomirani psiholog

Nikoleta Njegovan

Literatura i linkovi

Pinterest:

https://www.pinterest.co.uk/search/pins/?q=connect%20the%20dots&rs=typed&term_meta[]=connect%20the%20dots%7Ctyped

Istraživanje obima pažnje kod dece iz Pedijatriskog žurnala u Americi

http://edition.cnn.com/2010/HEALTH/07/05/games.attention/index.html

Pesme Desanke Maksimović

https://www.poezijanoci.com/decije-pesme/desanka-maksimovic-pesme-za-decu.html

Pesme za decu Dušan Radović

https://www.poezijanoci.com/decije-pesme/dusko-radovic-pesme-za-decu.html

Novogodišnje čarolije duplo zanimljivije uz blizance

 Kako dočekati Novu godinu i Božić ako imate blizance

Kratka priča o zabrinutim blizancima

„Blizanci Petar i Goran su zabrinuti.  Oni toliko mnogo liče da ih u školi mešaju drugari, nekada i učiteljica, a ranije i vaspitačica! Pa za ime sveta čak im i baka nekad pogreši ime! A dolazi novogodišnja noć u kojoj treba da dođe Deda Mraz i da im ostavi poklone. Šta ako napiše na Petrov poklon „Goran“ ili na Goranov poklon „Petar“! Celo otvaranje i iznenađivanje poklonima bilo bi upropašteno za ovu godinu! To se ne sme dozvoliti.“

b_150_150_16777215_00_images_boy-twins-christmas-pyjamas-web.jpg

Pročitajte ovu priču sa vašim blizancima i pitajte ih kako da Petar i Goran reše ovaj novogodišnji problem! Ako se ne dosete ničeg zanimljivog recite im da su Petar i Goran rešili to ovako: pošto je Petar dobio medalju na gimnastici on će o jelku okačiti sa leve strane tu medalju a Goran, on dobro vozi rolere pa će ih staviti na desnu stranu ispod jelke. Pošto Deda Mraz cele godine prati svu decu on zna šta Goran i Petar vole da rade i u čemu su dobri, pa neće pogrešiti i staviće pokolne baš na pravo mesto!

Kratka priča o gladnom Deda Mrazu

„Srela sam letos  Deda Mraza, istog onog koji je u novogodišnjoj noći ceeelu noć delio deci pokolne po ceeelom svetu i on mi se malo požalio. Kaže da se retko ko seti da ostavi kolače kod jelke ili bar slane kiflice, a za irvase par šargarepa. Sve bi to bilo još mnogo bolje da ima i jedna veća šolja toplog mleka. Moram reći da sam ga razumela. I ja volim da pojedem kolače kad vredno radim po hladnoći. Zato sam odlučila da ove godine napravim kolačiće i nabavim dve tri šargarepe za irvase. Kolače da ostavim u kuhinji sa šoljom mleka a šargarepe da stavim ispred vrata da ih irvasi lako nađu!“

Pročitajte ovu priču deci a onda ih pozovite da napravite kolače za Deda Mraza. Napravite kolače po receptu za bilo koji keks i iskoristite modle sa jelkom, zvezdama ili neke slične. Kada dođe novogodišnja noć postavite sve na svoje mesto ali ne zaboravite da ujutru sklonite šargarepe jer su ih irvasi pojeli, ostavite mrvice od kolača i malo mleka na dnu šolje da se vidi da se Deda Mraz poslužio. Ovo će doprineti tome da vaša priča o Deda Mrazu bude ubedljiva.

b_150_150_16777215_00_images_6358627037008842831762518313_milk-cookies.jpg

Na ovom sajtu nalazi se lep recept za kolače koji mogu da se posluže umornom i gladnom Deda Mrazu.

Ako želite da budete baš uverljivi ostavite trag Deda Mrazovih cipela! Za ovu magiju potrebna vam je soda bikarbona, srebrne sitne šljokice i dublji pleh da to sipate u njega. Zatim vam je potrebna jedna špric boca i čizme većeg broja – najbolje sa šarama na đonu. Procedura je sledeća: poešate u dubljoj tacni sodu i šljokice, poprskate đon ciele ili čize vodom i utisnete je u svetlucavo belu smesu. Zatim rukom stavljate jednu pa drugu cipelu praveći korake po sobi. Najbolje je da idu od ulaznih vrata, do kuhinje i nazad, sa osvrtom na jalku u kući! Deca neće moći da veruju, da su prespavali dolazak ovog važnog gosta. Ako snega nema na ulicama, recite da mu je ostao na čizmama još onaj sa Severnog pola.

Detalje proverite na sledećem ovde.

Pravo pismo od Deda Mraza

Uobičajeno je da deca pišu Deda Mrazu i da traže od njega poklone ali veliko je zadovoljstvo deteta kad dobije pismo koje je sam Deda Mraz napisao i to baš njemu!  Ovo pismo možete im par dana pre Novegodine ostaviti na njihov sto ili mesto gde se igraju da ga oni sami nađu. Onda se silno iznenadite odkuda to pismo tu i pročitajte tekst pisma sa njima. Ovakav potez doprineće da uzbuđenje zbog dolaska Nove godine/Božića poraste do neslućenih razmera!

Zajednički ukrasi i čestitke

Vreme praznika je vreme kada se sećamo dragih nam osoba i ako nisu u našoj blizini želimo im sreću putem poruka. Danas preovlađuju četitke putem email-a, sms-a, fejsbuka i ostalih  načina koje uključuju računar. Jedna od novogodišnje – božićnih zabava može da bude zajedničko pisanje i pravljenje čestitki od papira. Prvo zajedno sa decom napravite spisak onih kojima će čestitke biti poslate a zatim napravite čestike i napišite zejedničke poruke. Na čestitke možete da ostavite otiske šaka blizanaca ili da zalepite njihove slike.

Na sajtu Krokotak ima fantastičan ram u koji se stavlja fotografija deteta, u slučaju blizanaca na mesto fotografije jednog deteta išla bi zajednička fotografija blizanaca.

b_150_150_16777215_00_images_43.jpg

Jedan od zanimljivih načina da obradujemo naše bližnje ili napravimo suvenir za našu porodicu je da napravimo ukras za jelku sa fotografijom blizanaca. Postupak je veoma jednostavan. Školsku glinu rastanjimo i isečemo krug od oko 5 sm prečnika. Kada se krug osuši možemo odštampati fotografiju u boji ili crno – belu i zlepiti dekupaž ili drugim lepkom za osušenu glinu. Kada se lepak osuši trebalo bi izlakirati ukras ili lakom u spreju ili providnim lakom za nokte. U svakom slučaju ukras je originalna uspomena to kako smo izgledali ove Nove godine!

  

                                                                                                               Nikoleta Njegovan dipl. psiholog

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Polazak blizanaca u vrtić

Polazak u vrtić može da bude stresan i sa jednim detetom a naročito sa dva iako se na prvi pogled čini da to što imate blizance, znači da će polazak u vrtić biti olakšan.  Odmah na početku, treba reći da ovaj polazak u paru može biti ometajući faktor jednako kao olakšavajući. Roditelji treba da su svesni da ne prolaze kroz jednu adaptaciju na vrtić nego kroz dve, svako dete će se drugačije adaptirati i treba ispratiti oba deteta (u slučaju trojki sva tri) istovremeno. Osim toga kao poseban proces blizanci će se adaptirati kao par, kao blizanci u kolektivu. Pošto je svaka adaptacija proces sa manjim ili većim teškoćama namera nam je da u ovom tekstu pomognemo roditeljima tako što ćemo ih upoznati sa situacijama koje ih (najverovatnije) očekuju i idejama kako da ih prevaziđu.

Postepeno

Kada odulčite da će vam deca krenuti u vrtić odmah počnite sa njima da govorite o tome. Prvo se obavezno raspitajte kako vrtić funkcioniše, šta ima od igračaka, da li se i koliko izlazi napolje, koliko ima dece i uošte prikupite što detaljnije informacije i pričajte o tome sa decom pre polaska. Podelite infomacije na “zalogaje” i postepeno im uvodite nove informacije koje ste prikupili. O svemu pričajte sa njima, naročito odgovarajte na njihova pitanja, to je najvažnije jer otkriva šta ih zanima. Budite iskreni ako ne znate podatak recite: “Ne znam, pitaću.”, ne lažite i ne izmišljajte šta ih tamo čeka jer kada toga ne bude za njih će to biti šok.

Ako možete odvedite ih do vrtića pre početka da vide prostor u kom će boraviti, igračke a možda će sresti i nekog od vaspitača pa će videti i kako oni izgledaju i ko ih očekuje. Prvi dan je najkritičniji za decu. Tada ih ne treba ostaviti duže od dva-tri sata jer bi to mogao biti preveliki šok posebno za malu decu.

Kada vrtić počne deca svakako neće ostajati puno vreme rada vrtića nego se sprovodi adaptacija koja traje nekoliko sati prve nedelje da bi se broj sati povećavao  i u roku od neke tri nedelje deca ostajala do 15 - 15 i 30 časova u vrtiću. Sve ovo se dešava polako i tokom adaptacije sa decom treba mnogo razgovarati o događajima iz vrtića. Obavezno nađite vreme da posetite vaspitače na individulanim razgovorima i pitajte za detalje ponašanja dece da bi znali o čemi sa njima da razgovarate.

Sve vreme budite pozitivni u svojim stavovima o vrtiću, osmehujte se kada govorite o ovoj temi i ističite pozitivne strane boravka u vrtiću. Deca treba da vide ovu vašu pozitivnu orjentaciju.

Sarađujte

U ustanovama postoje pravila sa kojima se roditelji upoznaju na roditeljskim satancima, stoje “okačena” na ulazu ili na oglasnim tablama i mogu se dobti od vaspitača u usmenoj formi. Proučite ova pravila, zakone, razgovarajte sa vaspitačima i poštujte ova pravila. To nisu slova na papiru koja služe da komplikuju nego obratno to su pravila koja olakšavaju rad svima. Imajte u vidu da vaspitači nisu roboti nego isto kao i vi obični ljudi koji su takođe u adaptaciji na novu decu – vašu između ostalog, nove roditelje i nove radne zadatke za školsku godinu koja počinje. Saradnjom sa vaspitačima, poštovanjem pravila, pozitivnim stavom sa obe strane i dogovorom vaša deca najviše dobijaju. Ponudite vaspitaču informacije o specifičnostima vašeg deteta a hronične bolesti (ako ih ima) obavezno navedite. Vaspitač je sada deo vaše svakonevice, zamalo se može računati kao šira porodica. Kada nije sa vama dete će biti sa vaspitačem a to je bar pola dana. Zato je jako važno da sarađujete sa vaspitačem i da se dogovarate oko usmeravanja deteta, to je naročito važno da bi vaspitanje bilo dosledno i ujednačeno kući i u vrtiću.

Koliko traje adaptacija?

Ne postoji ni jedno isto dete na svetu pa ni vaši blizanci nisu, čak i ako su monozigotni nisu isti i neće isto reagovati na adaptaciju. Adaptacija može da traje kraće ili duže, može odmah da se primeti a može da počne i malo kasnije kada vam se čini da je dete baš dobro startovalo – može odjednom da počne promena ponašanja i adaptiacija. Adaptacija će zavisiti od uzrasta dece, od njihovog karaktera, od atmosfere i navika u vašoj porodici, od vašeg ponašanja i odnosa prema deci,  ustanovi i vaspitačima, od odnosa vaspitača prema deci i od organizacije same ustanove. Pratite decu i njihove rekacije i ne žurite jer nije važno da adaptacija kratko traje nego da se dete dobro adaptira. Takvi se procesi ne mogu požuriti i ubrzati. Adapatcija može trajati od dva dana do dva meseca, to je proces koji ima puno faktora i svi oni deluju na dete i određuju trajanje adaptacije.

Deca će možda pri odvajanju jako plakati i vikati, možda će se bacati na pod, možda će samo tiho plakati i kukati, moliti vas da ne idete, nekada će izgovarati dramatične rečenice, u vrtiću će možda biti sami i povučeni, možda agresivni prema drugoj deci, odbijati da jedu ili piju, spavaju.

Ukoliko adaptacija traje duže nego što je optimalno (recimo duže od mesec dana, mada procena je uvek individualna) treba uključiti stručne službe da pomognu. Nekada je problem u načinu adaptacije koji sprovodi ustanova, nekad dete ima neku teškoću da se adaptira a nekada je prepreka roditelj ili neko događanje u porodici. Svakako treba otkriti uzrok i pomoći, to je jedino u interesu deteta.

Vrste adaptacije

Postoji fiziološka adaptacija i ona se odvija paralelno sa psihološkom. Dete će stupiti u novi kolektiv, novu sredinu i dok se organizam ne navikne na nove bakterije i viruse dete će često biti bolesno. Najčešće imaće visoku temperaturu praćenu kašljem i curenjem sekreta iz nosa ali nisu retki ni osipi i oboljenja oka, kao recimo konjuktivitis. Spremite se psihički da će dete biti često bolesno i da ćete mnoge noći probdeti nad njegovim uzglavljem. Dešavaće se da blizanci budu bolesni u isto vreme a dešavaće se i raskorak pa će tek što jedan ozdravi drugi a sa njim i vi prolaziti kroz faze bolesti. Ako možete sebi naći pomoć ovo je dobar trenutak da je iskoristite. Nije loše da zdravog blizanca odvedete u vrtić. To je dobro za njegovu samostalnost i vama će olakšati brigu o bolesnom.

Ono što se može primetiti u ponašanju dece je da su generalno plačljivija, da se vraćaju na ranije oblike ponašanja (recimo počnu da piške u gaće a nisu ranije) ili da slabije jedu, da su razdražljivija i nervoznija. Deca mogu postati i agresivnija, prema sebi ili drugima. Mogu se javiti poremećaji u spavanju. Sve ovo su posledice psihološke adaptacije.

 

 

PSIHOLOŠKA adaptacija

Iz ugla deteta, koliko god da je staro, tokom adaptacije prevladaće osećanje da je ostavljeno i napušteno od strane roditelja. Shodno tome ovu separaciju (razdvajanje) pratiće emocije i reakcije povlačenja, strahovanja, besa ili ljutnje, inaćenje i pokazivanje otpora, osetljivost i plačljivost. Kod blizanaca se mogu javiti iste ili različite reakcije na odvajanje, nema pravila. Ovaj strah, starh od separacije je najjači u deteta (ili jedan od najjačih) i deca teško podnose samu činjenicu da ih je roditelj ostavio na nepoznatom mestu sa nepoznatim ljudima (manja deca ne razumeju uopšte zašto je mama otišla i ostavila ih) a ta činjenica nije jedina na koju se adaptiraju. Tu su novi odrasli – vaspitači, koji nisu ni roditelji ni rođaci ni komšije nego potpuno novi ljudi van okruženja deteta sa kojim je dete ostavljeno i na koje dete treba da se navikne. Tu su i druga deca sa svojim potrebama i karakterima. Ovde blizanci imaju malu prednost – oni nikada nisu bili u situaciji da se samo njima posveti pažnja i ugodi, od rođenja dele razgovore, pažnju, odeću i ljubav i tako su navikli. Deca se navikavaju i na novo okruženje, to je za njih nepoznat prostor, nameštaj, igračke, toalet i prostor za san i hranjanje. Ima tu dosta toga za vrlo malu decu: nove osobe, novi prostor i kao najveći problem odlazak roditelja. Odvajanje od majke je u tom uzrastu najtraumatičnije.

b_150_150_16777215_00_images_10617643_10152369384197879_1071322010_n.jpg

Šta možete da uradite?

Sem pripreme o kojoj smo govorili na početku i postepenog navikavanja u toku adaptacije treba pojačati sve pozitivne i lepe stvari u odnosu sa decom. Treba ih puno maziti i pričati sa njima, poljupci i lepe reči treba da ispune vreme sa decom, ako se deca “lepe” za vas i stalno idu za vama, sede oko vas ili u krilu, leže pored vas sve dopustite i ohrabrite. Ostavite kuću, sudove i ostale poslove neka se samo obavi minimum, neka te poslove obavi neko drugi jer vi ćete imati jako važan posao u to vreme – da stabilizujete svoju decu. Provodite vreme sa decom, pričajte o svemu pa i vrtiću i pokazujte deci puno ljubavi. Ovo zvuči jednostavno ali ako deca postanu nervoznija, počnu da se inate i vraćaju na ranije oblike ponašanja možda će vam biti teže da sve to preskočite i pokažete samo ljubav i strpljenje. Uvek se setite ovih činjenica:

-          “Deca su mi promenila ponašanje jer se plaše odvajanja i promene koja se desila.”

-          “Adaptacija će se završiti, sve će biti iza nas i ostaće samo uspeh koji smo zajedno postigli.”

-          “Moj cilj je da deca shvate da naš rastanak nije konačan već privremen.”

Važno je i da ako ima problema u adaptaciji da ne kritikujete decu nego da im pričate kako treba da se ponašaju. Recimo ne govorite detetu: “Jako si plakao kad smo se razdvajali i ja sam onda bila jako tužna.”  Umesto toga recite šta želite od deta: “Hajde kad se rastajemo u vrtiću da se poljubimo tri puta, kažemo čarobnu reč i odemo se sa osmehom.” Posebno se raspitajte šta su nedozvoljena ponašanja u vrtiću i deci pričajte o tome šta mogu da urade u situacijama kada bi inače ispoljili nedozvoljeno ponašanje. Na primer: udaranje je neprihvatljiv oblik ponašanja pa možete reći detetu da sve sukobe rešava rečima ili ako mu neko smeta, da se obrati vaspitaču a da ne ulazi u sukobe. Sva ponašanja koja ugrožavaju drugu decu ili inventar ustanove sigurno nisu prihvatljiva, o tome se uvek može unapred razgovarati.

b_150_150_16777215_00_images_10617462_10152369384012879_1894848720_n.jpg

 

Ja sam OK sve je OK

Tokom adaptacije vaše dece vi ćete često biti zabrinuti, iscrplejni, puni pitanja i nedoumica, možda i depresivni ako se adaptacija oduži. Ne vredi da se lažno bodrite kako je sve u redu nego radije potražite pomoć. Ne morate se odmah obratiti stručnjaku mada je to dobra opcija. Možete razgovarati sa ostalim roditeljima koji prolaze kroz isto što i vi, ili koji su nedavno sve to prošli uspešno, možete razgovarati sa vaspitačima koji će vam izvestiti o napredku, vrlo dobro rešenje je zakazati razgovor sa psihologom u vrtiću i pitati za savete, izložiti probleme sa kojima se susrećete. Nekad pomaže da odete na druženje sa nekim ko nema decu uopšte i ko će da vam priča o sasvim nečemu drugom.

Polazak u vrtić je stresan i za majku jer ona se odvaja od dece, najčešće počinje da radi pa se njen svet koji se sastojao od pelena i kašica, mirisa bejbi kreme i kafe za razbuđivanje pretvara u svet obaveza koji podrazumeva razdvojenost od dece. Retka je majka kojoj ovo lako pada. Zato ne ignorišite svoja osećanja već ih rešavajte, od vašeg stanja zavisiće to koliko deca mogu da se oslone na vas. Muž će pomoći ali u suštini u ovoj priči oko adaptacije na vrtić glavni oslonac deci ste vi.
Separacioni strah preživljava i majka a ne samo dete. Majka se plaši kako će se oba deteta snaći, da li će biti tužni, hoće li lepo jesti, kako će slušati i da li će naći drugare u vrtiću. Majka se plaši i da neće deci nedostajati, da će biti izuzeta odjednom. Majka se prilikom razdvajanja od deteta bori sa mnogim i različitim strahovima. To je sve normalan proces ali nije uvek lako proći kroz njega.

Specifičnosti blizanaca u adaptaciji

Kao roditelj čiji blizanci kreću u vrtić spemite se za duplu dozu svega što predstoji. Oba vaša deteta ili sva tri (sve zavisi imate li blizance, trojke, četvorke) će imati svoje strahove od odvajanja i tražiće dodatno vašu pažnju i ljubav. Pokušajte da nađete vreme da se svakom posebno posvetite a ako niste u mogućnosti organizujte zajednička maženja i grljenja, razgovore i igre. Pričajte sa oba deteta (ako su deca u fazi govora) i slušajte šta vam govore jer neće imati iste utiske i ista pitanja. Morate naći odgovore i objašnjenja za dva različita seta pitanja, strahova i nedoumica. Socijalno okruženje neće biti isto za oba blizanca jer jedan je druželjubiviji, drugi je povučeniji ili je jedan nervozniji a drugi opušteniji sa vršnjacima i novim odraslim osobama. Ljudi će drugačije reagovati na svakog od njih. U novom fizičkom okruženju oni će se takođe drugačije adaptirati, jedan će recimo stalno zapinjati i padati na neki prag u vratima a drugi neće moći da nađe ni jednu zanimljivu igračku.

Okolina uvek reaguje na blizance. Sama činjenica da su deca blizanci izaziva interesovanje dece i vaspitača, ljudi u opšte. Vaši blizanci biće doživljeni posebno kao dete jedan i dete dva ali i kao par. Ova pažnja može da dovede do neželjenih reakcija. Blizanci se mogu jako primiriti i povući u sebe, sedeti samo zajedno – zazirati od razdvajanja ili mogu biti agresivni i nervozni, napraviti savez u koji neće dozvoliti nikome da uđe, koji će agresivno braniti. Ni jedan ni drugi način nisu dobri za njihovu socijalizaciju u grupi. Treba ih podsticati da se razdvajaju da stiču prijatelje koji su različiti ako tako žele, da sede sa drugom decom u grupi i da rade u paru sa drugom decom u grupi. U početku ovo treba ponuditi a posle malo i insistirati na tome inače blizanci, još lakše trojke će ostati posebna grupa u okviru grupe.

Vaspitači u vrtiću upisivanjem deteta u vrtić postaju partneri u odgajanju vaše dece i zato sa njima treba da sarađujete. Pitajte uvek posebno kako se koje dete ponaša i kakve teškoće ima, koje su mu snage i socijalne veštine. Ne govorite o svojim blizancima (trojkama) u množini, jer onda neće ni vaspitači tako posmatrati blizanački par. Ako imaju neke specifičnosti koje se tiču njih samih ili njihovog odnosa kažite to vaspitaču jer će mu pomoći u radu.

Ako se ukaže potreba razdvojite blizance u različite grupe, ovo je nekad dobro rešenje kada je jedan blizanac dominantniji i koči razvoj drugoga ili kada je par blizanaca zatvoren, nedostupan drugoj deci i vaspitačima. Uvek se vodite interesom oba deteta i time da oni treba da napreduju i razvijaju se kao individue a njihova jaka veza ostaje im čitav život.

Mali broj vaspitača kod nas ima neku posebnu edukaciju i iskustvo u radu sa blizancima tako da blizanci iz ugla vaspitača zahtevaju dodatnu edukaciju, saradnju sa psihologom ustanove i tesnu saradnju sa roditeljima. Ako vidite da vaspitač nije u stanju da isprati vaše blizanačke priče – reagujte. Razgovarajte sa vaspitačima, psihologom ustanove tražite dodatno angažovanje. Adaptacija je sama po sebi teška i treba vam sva raspoloživa pomoć. Ne treba da posežete za privatnim vrtićima, specijalnim tretmanima ili posebno iskusnim vaspitačima. Ono što vama treba je vaspitač entuzijasta i saradnja sa njim, u običnom državnom vrtiću i to je dobitna kombinacija.

Na kraju da navedemo prednosti ulaska u adaptaciju sa blizancima ili trojkama. Kao i sve ostalo što radite i ovo ćete izgurati odjednom. Nema dve adaptacije u dva navrata, nema prolaska kroz suze i virusne infekcije dva puta nego se sve odmah završava tu, u toku te prve godine boravka u vrtiću i nikada se više ne vraća. Gotovo jednom za svagda. Ako se dobro uklope u grupu blizanci, trojkice biće jedan drugom uvek podrška i oslonac. Uvek će u grupi biti neko njihov, nikad neće biti sasvim sami i to je za njih i za roditelje utešno. Imaćete dva izvora informacija što je često jako zgodno da dolazak do istine. Kada su deca mala da lažu u paru a pitate ih za istu stvar, na primer da li su lepo spavali u vrtiću; ukoliko se odgovori razlikuju imate dobru osnovu da produbite “istragu” o tome ko je spavao a ko ne.

Na kraju za svaki uspeh dece vi imate dve sreće, svaki put kada se nešto radi imate dva crteža ili figurice na izložbi, a za svaki praznik dve pozivnice i čestitke u isto vreme za isti povod. Možda je težak deo dok adaptacija traje ali sigurno je divan onaj deo kada prođe pa vi vidite dva srećna, adptirana deteta. Zato ne posustajte, mogu oni to a možete i vi!

b_150_150_16777215_00_images_10615951_10152369371692879_2116989917_n.jpg

Nikoleta Njegovan

diplomirani psiholog

 

"Uradi sam" igračke

 

  

prva

 

 

peta

 

sesta

 

sedma

 

 

 

Piše: Psiholog Nikoleta Njegovan

 

 

 

Saveti za vaspitanje blizanaca

            Prema stereotipu mnogi ljudi veruju da su blizanci neraskidivo bliske srodne duše. Smatra se da međusobno znaju šta drugi misli ili oseća i da po automatizmu mogu da pruže jedan drugom ono što im je potrebno.

            Ima mnogo primera koji ukazuju na njihovu jaku psihološku povezanost, da iako su fizički odvojeni mogu da osete bol onog drugog.

            Roditelji dvojki mogu da se nađu u panici da li će uspeti istovremeno da se dovoljno posvete i jednom i drugom detetu. Da li će za jedno imati više razumevanja nego za drugo, ili kako da im istovremeno udovolje. Neki psiholozi smatraju da je vaspitavanje blizanaca ponekad mnogo lakše nego vaspitavanje dece koja su različitog uzrasta. Blizanci mogu vrlo brzo da shvate da ne mogu istovremeno da dobiju uslugu i pažnju. Samim tim se brzo naviknu da čekaju, zbog čega razvijaju osobine strpljivosti i tolerancije (koju deca različitog uzrasta ne usvajaju sličnom brzinom).

            Veliki broj roditelja pokušava i nastoji da vaspitava svoje blizance kao zasebne individue, ali se nehotice dešava da to podrivaju. Svako dete treba da razvije jedinstveni osećaj sebe i da ima slobodu da odluči ko želi da postane, a da ne bude obeleženo kao deo blizanačkog para. Iz tog razloga, neophodno je posmatrati svako dete ponaosob kao i njegove potrebe.

b_150_150_16777215_00_images_217438_2009899887629_1105753_n.jpg 

Osnovna „pravila”:

  •  Mislite o svojim blizancima kao o zasebnim i jedinstvenim osobama.

Ukoliko se prema njima odnosite kao prema „blizancima“, a ne kao prema individuama, oni će se tako i ponašati, kako jedan prema drugom, tako i prema okolini i svetu koji ih okružuje (biće dve polovine). Ukoliko razmišljate o njima kao o zasebnim ličnostima, tako ćete se i ponašati. Suština je u sistemu razmišljanja!

  • Obezbedite svakom detetu „zasebno vreme“ koje će provesti sa Vama

(kako bi ste uspostavili adekvatan odnos).

Osnovne potrebe bebe su da je prepoznate, primetite i pružite joj sigurnost. Za svako novorođenče dobro je i iz tog razloga da provodi vreme nasamo sa roditeljima. Time mu obezbeđujete potrebnu i neophodnu pažnju („gledaj me!“, „slušaj me!“, „upoznaj me!“). Sve ovo će imati jače, uspešnije i poželjnije efekte ako se dobro upoznate sa svakom bebom ponaosob. Dok Vaša beba uvek nanovo doživljava vaše reakcije na nju, ona istovremeno razvija osećaj sigurnosti sa Vama. Očekuje da će te  prepoznati njene potrebe i znati da joj ih udovoljite. Ovakav način funkcionisanja treba da traje čitavo detinjstvo Vaših beba zasebno.

  • Trudite se da ne upoređujete blizance.

Često se dešava da roditelji dobronamerno upoređuju svoju decu pokušavajući da ih učine različitim. Na taj način ih „etiketiraju“ i utiču na to kako će ih drugi ljudi videti, ali i kako će blizanci doživljavati sebe same. Korisnije je da za njihov lični razvoj, roditelji poštuju činjenicu da se deca neprekidno menjaju  i razvijaju na samo svoj, jedinstven način.

  • Ne trudite se da svojim blizancima po svaku cenu obezbedite „pravedno i

ravnopravno“ detinjstvo.

Značajan deo posla roditelja jeste upravo to da svojoj deci pomognu da nauče kako da se prilagođavaju i kako da nauče da prevazilaze nepravedne okolnosti. Koliko god se roditelji trudili i činili to iz najbolje namere, mogu da usade pogrešan utisak kako o njima samima, tako i o svetu u kome žive, čime koče njihovu sposobnost da se bore sa neizbežnim životnim neuravnoteženostima. Osećaj nejednakosti označava različitost između dve jedinke. Samim tim i „pravedno“ se može označiti različito prema jedinstvenim potrebama svakog deteta ponaosob, njegovom emocionalnom sklopu, temperamentu.

  • Ohrabrujte blizance da pronađu vlastita interesovanja i prijatelje.

Ovo je važno jer predstavlja deo procesa individualizacije kroz koje deca razvijaju svoju ličnost i na privatnom i na društvenom planu. Učestvujući u aktivnostima koje odražavaju njihova interesovanja, proživljavaju različita iskustva i pomaže da blizanci sebe otkriju i definišu kao jedinstvene osobe.

  • Ne treba očekivati da blizanci jedan drugom budu roditelji ili staratelji.

U tom slučaju potiskuju vlastita osećanja i sputavaju sopstveni razvoj iz straha da će time povrediti svog blizanca.

  •    Potrebno je praviti ravnotežu u svemu. Vaspitavanje treba da bude

transparentno, da se zna šta se sme, a šta ne i zašto mora baš tako. Uvek je preporučljivo da se deci šalju poruke kojima se učvršćuje poželjno ili kritikuje isključivo nepoželjno ponašanje (a ne ličnost deteta). Pri tome im uvek treba i objasniti zašto je nešto dobro ili nije. Deci mora da bude jasan vaspitni učinak. Sve poruke moraju jasno i glasno da se izgovore. Na taj način učite svoje blizance sistemima vrednosti.

 Kada dođe do sukoba, roditelji treba da puste svoju decu da pokušaju da ih

sami reše, da se dogovore. Roditelj ne treba da se priklanja jednom ili drugom, a to može nehotice da učini ukoliko je on taj koji presuđuje. Potrebno je uspostaviti jasna pravila ponašanja, a to mogu da rade roditelji koji imaju usaglašene vaspitne stavove i koji su dosledni u sprovođenju istih (npr. Ukoliko deca bacaju i igraju se loptom u kući, jasno im se kaže da je „pravilo igranja loptom na dvorištu, a ne u sobi.“) .

Između blizanaca treba podsticati dogovaranje i pregovaranje. Podsticati razvijanje saradnje, a ne rivalitet. Zato treba poštovati individualne razlike svakog blizanca, da roditelj jasno ističe njihove dobre osobine pojedinačno. Ne treba kritikovati jednog ukoliko ne zna ili ne ume ono što može drugi blizanac. Oni su različite ličnosti i to treba negovati.

            BLIZANCI UZRASTA DO 3 GODINE               b_150_150_16777215_00_images_ninadimitrov.jpg

 

  • Potrebno je svakoj bebi pružiti odvojeno iskustvo nezavisno od njenog brata, sestre, čime roditelj dobija priliku da uživa u svakoj bebi kao pojedincu.
  • Vreme koje roditelj provodi samo sa jednom bebom treba da mu omogući da otkrije njenu jedinstvenu ličnost.
  • Davanje prednosti jednoj bebi ne znači da se jedna voli više od druge – to otkriva da roditelj svaku bebu doživljava na različit način.
  • Zadatak roditelja je da prepozna detetove potrebe i da pronađe pravi način da ih zadovolji. Deci je neophodna ljubav, briga, dodir (milovanje).
  • Potrebno je da se omogući bebama sigurna sredina u kojoj će se bezbedno kretati i ispitivati okolinu.

 

              BLIZANCI UZRASTA OD 3 DO 6 GODINA                  

 

Roditelji treba da izlože svoju filozofiju o podizanju blizanaca – npr. Da izloži vaspitaču u vrtiću na koji način oni podstiču individualizaciju dece kod kuće.       

  • Da svako dete može da ima svoje prijatelje i svoja interesovanja.
  • Da drugim roditeljima daju do znanje kako blizanci ne moraju nužno biti pozvani u paru kod njihove dece u igru (jer su oni različiti).
  • Da dozvole blizancima svađu i sukob i nauče ih da sve mogu da reše pregovorom, ili da provedu više vremena ponaosob sa svakim i otkriju npr. uzroke čestih svađa.
  • Ukoliko jedno dete teže donosi odluke reći mu da ono ima pravo da ima drugačija interesovanja od brata/sestre i da to prihvati.

 

         BLIZANCI UZRASTA OD 6 DO 12 GODINA

                                                                                

  • Mnoga istraživanja su pokazala da je za blizance bolje da budu u istom odeljenju

(mada postoje i suprotna mišljenja). Blizanci koji su smešteni u različita odeljenja, često mogu da misle na onog drugog, tako da uopšte ne mogu da se skoncentrišu na učenje i uklapanje u novu sredinu. Kada dođu do viših razreda, ukoliko to sami žele mogu i da se odvoje.

  • Potrebno je dozvoliti svakom detetu da se bavi onim što ga zanima. Objasniti mu

da interesovanja njegovog brata/sestre mogu da se razlikuju od njegovih.

  • Ne dozvoliti da iz straha zbog nejednakog tretmana blizanaca, roditelj bude

sprečen da kazni zbog neprihvatljivog ponašanja jednog od njih u situaciji kada je takva kazna potrebna.

  • Svako dete treba da zna kako roditelj poštuje njegove napore koje on ulaže u školi

i pri tom ne treba da poredi njihove ocene.

  • Omogućiti blizancima više zasebnog emocionalnog i fizičkog prostora (omogućiti

im da i u zajedničkoj sobi imaju svoj prostor za individualno izražavanje).

  • Rivalstvo je normalna stvar i treba prihvatiti da blizanci ne moraju obavezno da

budu i najbolji prijatelji.

 

         BLIZANCI UZRASTA OD 12 DO 19 GODINA

 

  • Roditelj ne treba da traži od tinejdžera da više liči na svog blizanca.
  • Potrebno je pomoći blizancima da organizuju zasebne aktivnosti i počnu da stiču iskustva u kojima se neće osećati kao nečiji blizanac.
  • Ako je blizancima teško da se odvoje jedan od drugog, potrebno im je dopustiti mogućnost izbora različitih škola.
  • I dalje je preporuka da postoji vreme za roditelja i blizanca ponaosob.
  • Roditelji treba da izbegavaju da uče blizance da biraju različite stvari i aktivnosti da bi dokazali svoju individualnost.
  • Objasniti im da se od njih ne očekuje da budu „žrtva“ jedan drugom. Privikavanje na odvojeni život predstavlja deo odrastanja.
  • Roditelj treba da daje do znanje da ne očekuje od blizanca da upišu isti fakultet ili da žive zajedno tokom studiranja.
  • Ne treba da traži od jednog da ga obaveštava o ponašanju drugog.

 

 DRAGI OČEVI,                                           b_150_150_16777215_00_images_21051_1110335457778_6247204_n.jpg

Angažujte se što više od početka života vaših beba, čime ćete izgraditi ulogu oca i ostvariti jedinstven odnos sa svakom bebom.

 Pomozite svojoj ženi da provodi određeno vreme sa jednom bebom, dok ste vi sa drugom. Na taj način ćete ostvariti jedinstvenu vezu sa svakom bebom.

 Nađite vremena da budete nasamo sa svojom suprugom  - samo vas dvoje.

 Ne predlažite konkretna rešenja supruzi kada vam otkrije svoju zbunjenost onim što se od nje očekuje kao majke blizanaca. Ceniće već to što ste je saslušali.

 Najveći poklon koji možete dati svojoj supruzi je vreme, strpljenje i ljubav.

 

 Autor:

Miroslava Vislavski

Literatura korišćena u tekstu:

"Pozitivna disciplina: prve tri godine“

„Pozitivna discipčina : za predškolce“

„Pozitivna disciplina : od A do Š“

autori: Džejn Nelsen, Lin Lot, Stiven H. Glen

„Zašto to radiš?“ Aleksandra Jovanovi Mađar

Kako odgajati emocionalno zdrave blizance

Džoun Fridman

 

Dijagnostika i lečenje sindroma blizanačke transfuzije